Петар Челик (1949) је један од најпознатијих мештана Бачке Паланке када је у питању спорт.

Челик је у својој дугогодишњој каријери у бодибилдингу остварио врхунске резултате. Најзначајнији међу њима су трострука шампионска титула у бодибилдингу у Европи и вишеструка у свету, а својевремено је 1975. године проглашен за Мистера Југославије, док је годину дана касније био и Мистер Словеније. Мистер Југославије је био у више наврата у свим постојећим федерацијама. На првенству Европе 1980. године у Немачкој је постао двоструки шампион Старог континента, био је апсолутни победник такмичења и првак у средњој категорији. У Москви је 2003. године освојио прво место у својој категорији и по трећи пут стекао титулу европског првака. То су само неки од успеха Петра Челика у његовој дугогодишњој спортској каријери. А где је данас овај врсни спортиста и шта ради?

Да ли тренирате још увек активно?

-Тренирам 4-5 пута недељно високим интензитетом. Моја тренутна форма је таква да бих за неких 6 месеци могао изаћи на такмичење са реалном шансом за победу у својој старосној категорији, чак и на Светском првенству. Моје загревање пре тренинга траје око пола сата. После тога прелазим на рад са појединачним мишићним групама, рецимо за леђне мишиће. Три вежбе по једно десет серија од сваке, а број понављања по серији ми је десет пута, ретко мање, а често и по 12 и 15.

Којим интензитетом тренирате?

-Мени је снага опала у односу на млађи узраст, али ако сам, примера ради, тренирао интензитетом 60-90 одсто као сениор, и сада у тим оквирима тренирам, само што су тежине мање. Степен напрезања је исти, тј. адекватан мојој тренутној снази.

Да ли је бодибилдинг оставио неке последице на важе здравље или вам је донео неке бенефите?

-Бодибилдинг није оставио последице на моје здравље – напротив. Осећам се добро. Био сам болестан само од онога што се пре 3-4 године звало пандемија, а иначе најмање 25 година пре и после пандемије, када сам оздравио, не идем код лекара јер не осећам потребу за тим. Наравно, не користим никакве лекове, јер се не лечим. Моје добро здравствено стање није резултат само бављења спортом, већ и посебним начином исхране и зато што не пијем обичну воду. Користим изворску воду коју још обрађујем електричним путем помоћу справе која се зове „јонизатор“. Та справа није скупа и може је направити свако ко је електротехничар или мајстор електричар. Избегавам да конзумирам индустријски шећер, бело брашно, транс масти и со. Притисак ми је 120/80. Алкохол и цигарете никада нисам користио. Моје ментално стање је такво да доста добро подносим стрес. Значи не живим без стреса, већ сам себе тако устројио да на стрес не реагујем моментално и бурно.

„Adolf Ziegner (86), најстарији аустријски бодибилдер, некада је био бољи и од Шварценегера. Сликали смо се недавно у Грацу, на премијери филма о бодибилдинг легендама. Тај филм је већ освојио 2 награде у Америци, од којих је једна из Холивуда“.

Своје највеће успехе достигли сте код сте живели у Бачкој Паланци. Шта вас сада веже за Бачку Паланку обзиром да станујете у Новом Саду?

-Док сам живео у Бачкој Паланци, био сам хапшен и прогањан. Никада док сам живео у Бачкој Паланци нисам добио признање типа „спортиста града“ или „спортиста године“. Никада нисам добијао новчану помоћ за припреме, путовања… Имао сам фирму и негде осамдесетих година сам био највећи порески платиша у историји града. У Паланку не волим да долазим, јер сам у том граду доживео велика понижења. Не само ради хапшења, већ и зато што су ми путем извршног суда продали две куће у Паланци. Још две су ми остале. Можда ће се Шумска улица једном звати Челикова улица. Ја сам Бачку Паланку прославио у свету. Није ми адекватно узвраћено. Да не причам шта су радили мом оцу… У малим местима ће вам све опростити, али успех неће по оној пароли „пророк никада није из мог села, али може бити из суседног или неког другог“.

Да ли овде још увек имате пријатеља?

-У Паланци имам пријатеља, али се са њима ретко дружим. Они не долазе у Нови Сад, а ја не долазим често у Паланку. Неки пријатељи су ми умрли попут Бате Милошева из улице Кларе Фејеш.

Долазите ли у Бачку Паланку и колико често?

-Потрудићу се да то буде чешће…

Чиме се сада бавите?

-Осим бављења спортом, пишем текстове и држим предавања. Гостујем и на ТВ каналима. Сваки дан пратим стручне емисије на страним језицима, јер дневно учим бар два сата. То је неки минимум. Пре месец дана сам био у Аустрији у место Тал (код Граца) где је у родној кући Арнолда Шварценегера отворен његов музеј. У то време је у Грацу била премијера документарног филма о боди билдинг легендама, па су и мене позвали. Држао сам и предавање на немачком и доста тога смо снимили за архиве. Спремам се и за гостовање на промоцији књиге „Срећа – највеће добро“, аутора Боре Спасића који је ту књигу написао. Бора је мој пријатељ и не само он, већ и цела његова породица.

Да ли имате неке планове за наредни период када је спорт у питању?

-Планирао сам да освојим деветнаесту и двадесету титулу светског првака, јер сам освајао ту титулу осамнаест пута у разним федерацијама. Надам се да ћу то остварити, а и ако не, ни 18 није мало. Мени је драго да су ме се моји Бачкопаланчани сетили и хвала што сам позван да дам овај интервју. Ја волим своје суграђане и њих не мешам са званичним структурама у граду. Али, морам истаћи да ме никада ниједан председник Општине у Бачкој Паланци није позвао да ми честита на толиким спортским успесима или да ми бар уручи неко симболично признање. Зато признање имам од грађана и то ми испуњава срце. У Паланци сам провео детињство и то никада нећу заборавити. Била су то времена док је постојала Југославија… Имао бих о тим давним временима доста тога да причам, јер се Паланка од тада много променила. Углавном, на боље!

Д. З.