За седам дана очекује се кључна вест из Европске централне банке, хоће ли после више од две године смањити камату, пише РТС. Док европски банкари уверавају да је време да новац појефтини, процене америчког ФЕД-а упозоравају – инфлаторни притисци не попуштају довољно брзо, па би камате могле остати високе и дуже него што се очекује. Од тога зависи и цена кредита у Србији, али и од домаћих фактора, кажу у Народној банци Србије.

Британска фунта је први пут после две године надјачала евро. Раст курса острвске валуте подстакнут је веровањем да ће Европска централна банка 6. јуна смањити каматне стопе у еврозони. Та очекивања још почетком године подгрејала је прва жена Европске банке, а зима их није охладила – еврозона се приближава зацртаном циљу инфлације, што је довољан услов.

“Захваљујући овом дезинфлаторном процесу, инфлација се на одржив начин приближава нашем циљу од два одсто, и стога је у јуну сазрело време да се ублажи став монетарне политике и започне смањење стопа. Ово очигледно претпоставља да ће се дезинфлаторни тренд наставити и да неће бити даљих застоја у геополитичкој ситуацији и ценама енергената“, рекао је Оли Рен, члан Управног савета Европске централне банке.

„Оно што је такође мотив за ЕЦБ јесте што ми видимо да је привредна активност у еврозони, за разлику од свих америчких држава, у доста неизвесној ситуацији, односно ниво раста привредне активности је ограничен. И за разлику од америчке економије која ипак показује много јачу путању раста, што онда поставља притисак на ЕЦБ да крену снижавање како би на тај начин могли да стимулише економију“, каже декан факултета ФЕФА проф. др Милан Недељковић.

Какав ће бити став НБС

Недељу дана по одлуци ЕЦБ-а, чуће се и став Централне банке Србије. Основна камата мирује већ 10 месеци – од августа прошле године је 6,5 одсто. Да ли ће од средине јуна и она у рикверц – зависи и од међународних и од домаћих фактора.

„То су свакако геополитичке тензије, утицај светских цена нафте, других енергената, примарних пољопривредних производа, бројни фактори из домаћег окружења, каква ће бити домаћа пољопривредна сезона, када ће бити домаћна тражња“, сматра заменица генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС Мирјана Милетић.

Извршни одбор ће, каже, као и до сада задржати принцип опрезности у процесу доношења одлука, уважавајући ризике.

„Ризици јесу мањи, али су и даље присутни и пре свега потичу од фактора из међународног окружења“, истакла је Милетићева.

Обазриво са кредитима

А уколико околности буду повољне, процена је да би од наредне године 150.000 корисника стамбених кредита могло да рачуна на мање рате.

„Нажалост не могу да кажем да ће то бити епохалне вести. Имали смо ситуацију да је каматна стопа од негативног еурибора дошла до 4 одсто ЕЦБ-ове референтне стопе. Такав пад се сигурно неће сада догодити. Ми имамо истовремено и мораторијум који је у Србији постојан од стране НБС који је поставио ограничење на ниво каматних стопа“, каже професор Недељковић.

„Тако да када узмемо у обзир мораторијум који постоји и неки очекивани пад каматних стопа у наредном периоду, ја стварно у овом тренутку не видим невероватно велико снижавање. Од нове године очекујемо да ће то бити 20 евра. Ниво рате коју ви плаћате зависи од типа кредита који сте узели, дужине и свега осталог“, објашњава Недељковић.

При узимању кредита треба бити обазрив. Читати и ситна слова и размислити да ли је дуг неопходан. Почетак године показује – све се више грађана задужује. Одобрено је 31,5 одсто више кредита него у истом периоду 2023. Доминирају готовински, а налет, упућени, тек очекују – с приближавањем годишњих одмора, матура и прослава.

Извор: РТС