Прати нас на мрежама

Култура

”Чудне речи” развеселиле малишане у Бачкој Паланци

Клик на вести

Објављено

-

Фото: Недељне новине

У оквиру ”Дунавског бала”, у петак, 5. јула, у Градском биоскопу одиграна је представа за децу ”Чудне речи”. Сала Градског биоскопа била је пуна, а наш велики уметник Бода Нинковић, заједно са аутором дечијих песама и представа, Јовицом Тишмом, одушевио је малишане. 


У питању је дечији кабаре, а представа је настала на основу албума песама за децу „Чудне речи“ који представља збирку озбиљних песама за децу. Глумци су током целе представе комуницирали са публиком, а деца су певала и играла.

О представи, за ”Недељне новине” говорио је Бода Нинковић.

-Представа ”Чудне речи” је практично сценско-музичка играоница и журкица. У питању је контакт програм, где ми са њима сарађујемо и онда то добија прави облик и форму. То су песмице које смо ми радили за наша три CD-a са разним темама које третирају страх, љубав, азбуку, писменост  али и екологију. Све то радимо са децом, али на један забаван начин, дакле није класична представа, већ више контакт форма, рекао је глумац Бода Нинковић.

Он додаје да је професионално почео да се бави глумом управо у позоришту за децу ”Бошко Буха” и од тада и траје позоришни рад посвећен деци.

-Тада сам и спознао потребу дружења са децом, потребу да се деци пружи што више, посебно на један овакав начин јер тако они могу да разреше многе стварчице у свом одрастању. Деци треба посветити много више пажње и енергије, поготово у данашње време, тако да ја још увек то радим без обзира на године, са великом радошћу, каже Бода Нинковић.

Аутор песама, Јовица Тишма рекао је да је представа замишљена тако да глумци заједно са децом уживају у извођењу песмица.

-Заједно певамо и играмо, деца уживају у својој уобичајеној игри, а и ми наравно уживамо у тој дечијој игри па онда и заборавимо колико стварно имамо година па нам буде много лепо, додао је Тишма.

И заиста, сви присутни су уживали, и деца али и родитељи. Пуна сала веселе деце доказ је да Бачка Паланка има одличну позоришну публику међу најмлађима.

Д. Ј. Бујак

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Култура

Филмске пројекције

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

У Градском биоскопу 19. 20. и 21. јуна од 18.00 часова биће приказан анимирани филм „Пинокио: Истинита прича“ синхронизован на српски језик.


Већ деценијама генерације деце из различитих земаља одрастају уз чаробну причу о авантурама дрвеног лутка. Млади Пинокио, кога је оживео бриљантни дрводеља, Ђепето, бежи из мајсторове куће, жељан да упозна свет. Наилази на путујући циркус под вођством лукавог Мођафока. Он претвара Пинокија, лутка који говори, у главну атракцију својих представа и пуни дворане у сваком граду, док његови помоћници, мачак и лисица, пљачкају куће посетилаца. Пинокио о томе нема појма. У међувремену, заљубљује се у Белу, гимнастичарку и Мођафокову поћерку. Али, не може да очекује да ће му узврати љубав јер је он само лутак, а не прави дечак. Кловн из циркуса даје Пинокију вредан савет, да потражи помоћ вештице Лусилде. Хоће ли Пинокио успети да постане човек и освоји љубав свог живота?

У Градском биоскопу 19. јуна од 20.00 часова биће приказан  филм „Нестанак Јозефа Менгелеа“.

Прича о озлоглашеном нацистичком лекару Јозефу Менгелеу током његових година бекства, од Парагваја до бразилске џунгле. У овој адаптацији бестселера Оливијеа Геза „Нестанак Јозефа Менгелеа“, прича почиње Менгелеом који под псеудонимом Хелмут Грегор тражи уточиште у Аргентини 1949. године, чврсто се држец́и својих језивих експеримената из Аушвица. Након хватања и погубљења Адолфа Ајхмана, Менгеле постаје плен неуморних ловаца на нацисте и приморан је да побегне из сенке.

У Градском биоскопу 20. јуна од 20.00 часова биће приказан филм „Господари свемира“ (Masters of the Universe).

Прича почиње на Земљи, где десетогодишњи принц Адам слеће и бива одвојен од свог Мача моћи, једине везе са својим домом. Након готово 15 година које је провео живећи сасвим обичним животом, Адам коначно проналази свој мач. Убрзо након тога, његова стара пријатељица, ратница Тила, долази по њега и враћа га у свемирски преко њихове галаксије.Адам долази на Етернију, где открива да је његов дом разорен под суровом владавином злог Скелетора. Како би спасао своју породицу, краљевство и цео универзум, Адам мора да превазиђе страхове, уједини се са својим савезницима и прихвати своју истинску судбину моћног ратника — Хи-Мена

У Градском биоскопу 21. јуна од 20.00 часова биће приказан научнофантастични филм “Дан разоткривања”.

Када се појаве докази о присуству ванземаљског живота, директор безбедносне корпорације настоји да их сакрије у страху од глобалне панике. Насупрот њему, одлучни активиста и харизматични инсајдер крећу у мисију да истину објаве целом свету одједном. У центар збивања упада и позната ТВ метеоролошкиња из Канзас Ситија (Емили Блант) која уживо у програму почиње несвесно да изговара речи које звуче као ванземаљски дијалект. Како се мистериозни феномени и чудне појаве шире планетом, радња филма се развија у игру мачке и миша између моћника који скривају податке и обичних људи који захтевују пуно разоткривање. Главни јунаци се удружују са циљем да докажу постојање ванземаљске интелигенције пре него што институције успеју да заташкају цео случај

Цена улазнице 400 динара и моћи ће да се купе у петак од 17.00 часова.

Реадакција

Настави са читањем

Култура

У Градском биоскопу концерт „Изнад истока и запада“

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

У Градском биоскопу 28. јуна, са почетком у 20.00 часова биће одржан концерт Музички путописи градова „Изнад истока и запада“ на коме ће наступити Зорица Белић – сопран, Љубомир Љуба Манасијевић – мелод, појац и композитор, Љубомир Димитријевић и ансамбл за рану музику.


„Музички путописи градовима“ – са поднасловом „Изнад Истока и Запада“ јединствен је етно спектакл на овим просторима. Спаја најлепше мелодије српске историје и најудаљеније епохе наше традиционалне музике. Концертни је раритет српске најзначајније музике сабране од периода средњег века, музике на тему немањићке Србије преко најлепших етно записа и бравура на аутентичним древним раритетним инструментима. Обухвата музику од Косова до Војводине, са незаборавним примерима српског наслеђа.

Овај етно спектакл у извођењу је нашег чувеног мелода, појца, Љубомира Љубе Манасијевић, композитора глобалних хитова и правих ремек дела света, који се певају од стадиона до цркава, свима познатих попут „Ој Косово Косово – Са Косова зора свиће“ „Востани Сербије“ и многих других дивних етно мелодија ових простора.

У најлепшим најтананијим и емотивнијим лирским бравурама придружује се лирски сопран новосадске оперске диве Зорице Белић, а затим и чланова чувеног београдског академског „Ансамбла Ренесанс“ за стару музику на аутентичним, старим оригиналним инструментима, који се веома ретко могу чути на конецртима.

Извор и фото: Културни центар Бачка Паланка

Настави са читањем

Култура

Успеси младих клавириста

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Клавиристи Основне школе за музичко образовање „Стеван Христић“ из Бачке Паланке претходних дана остварили су успехе на два такмичења.


На онлајн такмичењу “Музичко пролеће”, у класи професорке Драгане Кнежевић Врањеш, Петра Вељковић освојила је прву награда (96 бодова) и Никола Чутура понео је такође прву награда (98 бодова).

У класи професорке Марије Ајдер награђени су Матеј Јулинац – прва награда (94 бода) и Реља Поповић, друга награда (84 бода), док су у класи професорке Маријане Стојшић награде освојили Јана Шикић, прва награда (90 бодова) и Урош Туфекчић, друга награда (87 бодова).

На Фестивалу Исидор Бајић, где су сви учесници имали прилику да наступају у свечаној концертној дворани, вредна деца из ШОМО „Стеван Христић“ су остварила следеће резултате:

I категорија – Јана Сладић 95,67 I награда, Реља Деак 94,00 I награда

II категорија – Николија Недељковић 75,00 III награда

III Категорија – Соња Бељански 73,00 III награда

IV Категорија – Василије Темеринац 73,00 III награда

V Категорија – Урош Туфекчић 68,00 похвала.

Сви ученици су у класи наставнице Маријане Стојшић.

Текст и фото: ШОМО „Стеван Христић“

Настави са читањем

Najčitanije