У Градском биоскопу 24. 25. и 26. јула од 18.00 часова биће приказан анимирани филм “Прича о играчкама 5” (Toy Story 5), синхронизован на српски језик.

Disney i Pixar студио враћају се својој вољеној анимираној франшизи, доносећи на велико платно још један наставак. Овог пута реч је о споју играчке и технологије. Уз Вудија, База, Џеси и Форкија, фанови ће се упознати и са новим ликом, а реч је о високотехнолошком, паметном таблету у облику жабе, који ће стару екипу учинити потпуно затеченом. Да ли је реч о новој претњи по игру?

У Градском биоскопу 24. 25. и 26. јула од 20.00 часова биће приказан филм „Смрт Робина Худа“.

Филм руши вековни мит о народном хероју из бајки. Прича прати остарелог Робина Худа који се, тешко рањен након своје последње битке, суочава са сопственом прошлошћу. Он није приказан као племенити одметник, већ као усамљени и сурови убица који тражи искупљење за своје грехе у рукама мистериозне жене.

Цена улазнице је 500 динара и моћи ће да се купи од 17.00 часова на благајни биоскопа.

Извор: КЦ Бачка Паланка

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.

„Алисини злочини“ – Гиљермо Мартинес

Аутор бестселера Неприметни злочини

Награда Надал за 2019. годину

Оксфорд, 1994. године. Млада стипендисткиња Кристен проналази страницу истргнуту из приватних дневника Луиса Керола, аутора Алисе у Земљи чуда. Тајна коју крије ова страница може драстично изменити све што се зна о Керолу. Али Кристен не стиже на састанак братства „Луис Керол“ са својим открићем. Уместо тога доживљава несрећу за коју ће се испоставити да није била случајна. Сумње да би овакве несреће могле да се наставе биће убрзо потврђене. Уследиће низ убистава наизглед почињених према одређеном обрасцу, у којима су употребљени елементи из књиге о Алиси, с намером да се сваки пут изнова спречи да тајна странице из Керолових дневника угледа светлост дана.

Ко жели да убије гласника? Зашто се на месту злочина појављују фотографије чији је аутор сам Керол? Да ли је то својеврсни потпис убице?

Славни професор логике Артур Селдом, такође члан Братства, и његов млади студент математике из Аргентине, заинтригирани непредвидивим злочинима, уједињују снаге да би пронашли кривца и покушали да реше загонетку која стоји иза убистава.

Питким, прецизним и беспрекорним стилом, иза којег стоји бриљантан математички ум, Мартинес је написао очаравајући роман који у традицији Борхеса и Умберта Ека преноси детективску причу на терен књижевности. (laguna.rs)

„Пола истине“ – Надија Махџури

Од самотне Тасманије до раскошног Марока, једна ћерка и једна мајка трагају за истином о истом човеку.

Хатиџа, у сумрак свог живота, пакује успомене на Ахмеда, свог сина првенца који је нестао пре више од двадесет година, и пажљиво чува сваки предмет који је подсећа на детињство проведено у мароканском селу, на рану удају и селидбу у Маракеш. На другој страни света, на далекој Тасманији, младу мајку Захру гутају таласи постпорођајне тескобе. Са бебом у наручју, она креће у потрагу за оцем, али открива земљу која јој постаје нови дом, док свим чулима урања у богатства мароканске културе.

Њихове приче се преплићу и доносе Хатиџи неизрециву наду за емотивно олакшање, а Захри храброст да прихвати себе и своје мешовито наслеђе, као и право да изгради живот достојан будућности за њу и њеног сина.

Дирљива драма која истражује породичне односе, мајчинство и губитак, идентитет и припадност. (laguna.rs)

„Укус страха“ – Зоран Петровић

Аутор романа Ризничар тајни

Починићу зло којем си ме научио, али ћу га надмашити!

Три девојке буде се закључане у колиби на периферији града. Испод кревета налазе мобилни телефон путем кога добијају могућност да изаберу своју судбину.

Осам година касније почињено је двоструко свирепо убиство. Шефица Одсека за крвне деликте Кристина Прерадовић тражи помоћ некадашњег колеге, профајлера, који као професор криминологије ради на Универзитету у Београду.

Начин извршења монструозног злочина оставио је полицији могућност да само нагађа мотиве и идентитет починиоца, али професор Петровић психолошком форензиком долази до узнемирујућег закључка – ово није прво дело непознатог починиоца и само је питање дана када ће убити поново…

Укус страха први је психолошки трилер на овим просторима који се кроз методе форензичке психологије бави темом профилисања серијских убица.

„У роману Укус страха Зорана Петровића, страх осећате свим чулима, а његов укус је чак и из мисли готово немогуће одагнати. Зато се припремите за несвакидашњи трилер пун неизвесности и стрепње, уз који ћете се све време питати – да ли суочавање са страхом заиста од њега ослобађа?“ – Вања Булић, писац бестселер трилер серијала о новинару Новаку Ивановићу

„Аутор је знања из криминалистичког профилисања на креативан начин преточио у Укус страха, роман који делује аутентично попут монструозних случајева из праксе. Ако не би знали да је ово фикција, читаоци би имали утисак да у рукама имају драмски обрађену студију случаја који се заиста десио.“ – Др Даг Коларевић, професор психологије криминала и криминалистичког профилисања

„Динамичан, узбудљив, напет роман пун обрта и јаких емоција, из пера виспреног писца који вешто барата захтевним жанром.“ – Мина Кебин, уредник (laguna.rs)

Тема овогодишњег Фестивала еколошког позоришта за децу и младе под слоганом РАЗБИБРИГА проистекла је као заједнички именитељ селекције представа које из године у годину све више жанровски и тематски представљају алтернативну идеју позоришта за децу и младе у односу на класично, доминантно позориште за децу и младе у Србији. Овогодишња тема скреће пажњу пре свега на разноликост и храброст жанрова и тема које се покрећу на ФЕП-у, као и на различитост и богатство култура из којих оне долазе.

Оваква селекција обично карактерише велике градове и европске позоришне центре, где је развој публике, захваљујући широкој понуди уметничких садржаја, на високом нивоу. Управо зато је посебно значајно и помало изненађујуће да један мањи град, попут Бачке Паланке, постаје место сусрета савремених позоришних тенденција. У том смислу, ФЕП у Бачку Паланку доводи представе које прате савремени развој позоришта за децу и младе и представља скуп храбрих, често експерименталних форми.

Савремено позориште за децу и младе, насупрот класичном, баштини идеју да појам „четвртог зида“ и публике као пасивног посматрача није довољно користан за развој деце. Партиципативне форме, насупрот томе, пружају вишеструке могућности у уметничком и педагошком смислу.

Зато ФЕП ове године жели да нагласи да је код нас „четврти зид“ коначно и у потпуности разбијен – кроз нове партиципативне, имерзивне и инклузивне форме позоришта, као и кроз теме које не патронизују децу, већ отварају простор за разговор и промишљање. Тиме се афирмише идеја да се позоришно дело наставља и након његовог формалног завршетка. ФЕП такође указује на то да је деци и младима потребан живот без илузија и да смо, као одрасли, одговорни да их упознамо са светом какав он заиста јесте, а не са светом посматраним кроз „шарене наочаре“.

Истовремено, циљ је да их оснажимо да у стварању тог света буду активни учесници, а не неми посматрачи, као што је често случај у класичном позоришту. Учимо их да граде заједницу по правилима савремених форми, у којима су они равноправни учесници Слика коју ствара класично и доминанто позориште у Србији истовремено је и огледало односа друштва према деци, која су често омаловажавана, скрајнута, маргинализована, претерано заштићена или патронизована. Зато је овогодишња идеја ФЕП-а да ту слику измени и скрене пажњу на важност разумевања различитости, прихватања других и другачијих људи и култура, као и на значај нових формата приповедања који афирмишу активно учешће деце и младих у обликовању света у коме живе.

Увидом у претходне слогане дошли смо до закључка да смо често звучали преозбиљно, меланхолично или песимистично, па смо зато пожелели да сада звучимо баш обрнуто; ведро, оптимистично, шаљиво – јер се то очекује од фестивала за децу (у оквиру свих тих предрасуда о деци). Управо овим шаљивим насловом у наративу желимо да скренемо пажњу на апсурдност таквог става.

Разбибрига као разбијање бриге, разбијање четвртог зида и разбијање предрасуда, а све заједно позив деци на учешће и акцију.

Соња Петровић Париповић, Директорка Фестивала еколошког позоришта за децу и младе

Извор: ФЕП