Друштво
Божић – празник неописиве радости
„Када је реч о радосном, дечијем и можда најлепшим празником – а то је празник Христовог Рођења који ми још зовемо и Божић, не можемо се отети утиску који нас прати, а то је да је тај празник увек и у сваком смислу испуњен неописивом радошћу и духовним полетом који тајанствено заокупља душе верника око Цркве и око породице као Мале Цркве. Неописиво се испред наших очију одиграва тај чудесни сплет околности, спознаја да је Бог сишао међу нас и на који начин се све то десило. Заиста, у питању је можда и највећа тајна која бива сакривена, а која се открива чудесно баш тих дана, прохладног јануара када кандило и свеће греју срца наша окупљена скупа у Цркви на Светим богослужењима“.
Овим речима започео је разговор ђакон Бранко Батало о Божићу и божићним обичајима. Постоје заиста бројни обичаји, у зависности од подневља, а ђакон нам је говорио о пореклу и значају неких од њих.
-Има доста обичаја, од којих је прво свакако дешавања на Бадњи дан. Потом постоје три недеље које претходе Божићу, прва посвећена деци и зове се Детињци, друга мајкама и зове се Материце, а трећа нашим очевима и зове се Оци. Не заборавимо коледа и вертеп који су се скоро изгубили у нашем времену, тек се понегде обављају. Затим, улога положајника на Божићно јутро. Сађење пшенице и простирање сламе исто, рекао је ђакон при Светојованском храму у Бачкој Паланци, Бранко Батало.
Он додаје да пшеница која се сади пре Божића има своје симболично значење, поготово кад узмемо у обзир да је хлеб саставни део Светог Причешћа.
-Пшеница свакако представља плодност, представља меру просперитета, као и успешну жетву. Семе пшенице мора да умре да би донело вишеструки плод. Она нас подсећа на самог Христа и заиста није чудо што се сади пре Божића. Датумски гледано, пшеница се сади између празновања Св. Варваре (17. дец.) и Св. Николе (19. дец.). Потом се пшеница негује, секу се листићи да би била уредна, а кад прође време, онда се даје на даљу употребу, у смислу животињама или се нађе нека пригодна намена, каже ђакон.
Неки од обичаја вековима су присутни и чврсто су укорењени у традицију нашег народа. Често се дешава да ни не знамо како је и када неки обичај настао, али се свако од нас труди да га испоштује. Један од таквих обичаја је и паљење бадњака и све везано за Бадњи дан.
-Када кажемо за нешто да је паганско, а део је народне традиције, треба да се запитамо шта је то, и какав је смисао тога. Тако је на пример познато да су наши пагански преци поштовали и обожавали храстово дрво – бадњак. Храст је био значајан због природних својстава – храст је дуговечно и чврсто дрво. Био је и симбол бога Перуна, бога који управља громовима. Данас имамо обичај да се раном зором на Бадњи дан, домаћин одлази у шуму да потражи храстово дрво, тј. бадњак. Након што домаћин посече, он односи у свој дом да се бадњак спали. Наши преци су у тој ватри видели поновно рођење природе, јер су у бадњаку видели божанско биће, а оно мора умрети да би се поново родило, као жртвовање природе одређеном божанству. На бадње вече, домаћин би са укућанима бдео целу ноћ, дочекујући зору. Постоји мишљење да је бадњи дан добио име по речи „бадањ“, међутим, вероватније је да је настало од глагола „бдети“, односно означавао је дан и ноћ кад се бди. Негде у неким крајевима се кити бадњак украсима, негде се кити јелка, прича наш саговорник.
Божићу претходи божићни пост који траје 40 дана, а током празновања Божића, након свете Литургије, спрема се свечанија трпеза на којој се обавезно налази божићна печеница.
-Разумљиво је размишљати о печеници поготово када смо испостили свих 40 дана и припремили се за свету Литургију на Божић. Када тог дана верник који је постио и причестио се, дође кући, онда заиста може да осети „утјешеније“ како се то и назива у Цркви. Дакле, тог дана се прекида пост али тек након свете Литургије, да би уследио вишедневни период мрса до Крстовдана 18. јануара, баш онако како је Црква прописала. Поштујући божанске и црквене заповести, ми заправо живимо благочестивим о богоугодним животом, и то је оно што се препоручује када стремимо ка Царству Небеском, закључио је ђакон Бранко Батало.
Д.Ј.Бујак
Прва „Крофнијада” у Силбашу одржаће се у оквиру другог по реду „Овца феста” у суботу, 27. јуна. Такмичење и гастро-манифестација почињу у 14:00 часова, а догађај ће обогатити културно-уметнички програм и томбола где ће најуспешнији такмичари бити награђени путовањем на Златибор.
За учешће предвиђена је котизација у износу од 2000 динара. За учеснике је обезбеђено 2кг брашна, 2 квасца и 2 литрa уља. Организација се одвија у сарадњи са Активом жена Силбаш. Пријаве за Крофнијаду на телефон: 064/0428718.
Редакција
Поводом невремена које је претходних дана захватило делове Србије, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде изражава разумевање за забринутост пољопривредних произвођача и наглашава да ће се тек након обиласка терена и процена надлежних служби моћи говорити о последицама штете.
Према информацијама Републичког хидрометеоролошког завода, противградна заштита је током 14. јуна 2026. године била ангажована у складу са развојем временске ситуације. Дејствовали су радарски центри Букуља, Петровац, Самош, Бајша и Фрушка гора, преко мреже од укупно 115 лансирних станица, са којих је испаљено 677 противградних ракета. Према првим информацијама са терена, град је регистрован на више локација у Војводини, а у већини случајева није пријављена значајнија штета. Оштећења су за сада забележена у околини Бачке Тополе и Бачке Паланке, док ће потпунија слика бити позната након увида на терену.
Министарство посебно истиче да се у условима све чешћих временских екстрема пољопривредна производња све више суочава са ризицима које није могуће у потпуности елиминисати. Због тога држава континуирано спроводи мере подршке које имају за циљ јачање отпорности пољопривредне производње.
Министарства обезбеђује подстицаје за осигурање пољопривредне производње у износу од 40 до 60 одсто вредности премије осигурања, док у појединим подручјима са израженијим ризицима подршка може достићи и до 70 одсто вредности премије. Поред тога, бројне локалне самоуправе спроводе сопствене програме подршке и додатно суфинансирају полисе осигурања, тако да у појединим срединама укупан ниво подршке достиже и до 100 одсто вредности премије.
Истовремено, Министарство кроз мере инвестиционе подршке обезбеђује и средства за набавку и постављање противградних мрежа, при чему подстицаји износе од 50 до 65 одсто прихватљивих трошкова инвестиције, у зависности од подручја и услова конкурса.
Пољопривреда данас више него икада подразумева не само производњу, већ и планирање ризика, примену савремених система заштите и прилагођавање све израженијим климатским изазовима. Министарство ће наставити да прати ситуацију на терену и о свим релевантним информацијама благовремено обавештавати јавност.
Извор и фото: Министарство пољопривреде, шумарстава и водопривреде
У Народној библиотеци у Товаришеву, библиотекарка Лидија Шормаз организовала је две садржајне радионице намењене најмлађим посетиоцима, кроз које су деца имала прилику да уче, друже се и развијају важне животне вештине.
Поводом Дана дечје игре, библиотека је угостила ученике четвртог разреда и њихове учитељице Живикицу Бугарски и Исидору Гуштин. Дружење је протекло у ведрој и подстицајној атмосфери уз едукативну игру „Лепезица знања – Укључи вијуге“. Кроз занимљива питања и одговоре ученици су показали завидно знање, сналажљивост и тимски дух, док су кроз игру подстицали радозналост, логичко размишљање и активну комуникацију.
Библиотекарка Лидија Шормаз организовала је и креативно-интерактивну радионицу на тему емпатије за децу предшколског узраста, која су библиотеку посетила у пратњи васпитачице Далије Кнежевић. Радионица је реализована уз читање сликовница „Разумем те и нудим ти помоћ“ и „Умирићу себе да могу да утешим тебе“, ауторке Татјане Гјурковић. Кроз приче, разговор и ликовни израз малишани су учили да препознају и разумеју емоције, развијајући саосећање и међусобно разумевање.
Захваљујући посвећености библиотекарке Лидије Шормаз, најмлађи учесници понели су из библиотеке нова знања, лепе утиске и жељу за новим сусретима.
Овакве активности потврђују значај библиотеке као места које, поред књиге и читања, подстиче развој дечје маште, креативности, знања и емоционалне интелигенције.
Извор: Народна библиотека „Вељко Петровић“
Сервисне информацијепре 2 данаРаспоред сахрана за понедељак 15. јун
Друштвопре 2 данаНађа Милићевић ђак генерације у Гизназији „20. октобар“
Друштвопре 2 данаОдржан 18. Дечији фестивал “ Ала волем коло да играм“
Друштвопре 2 данаЈелена Митровић – Спој знања и креативности
Друштвопре 21 сатДодељена признања за добровољне даваоце крви
Друштвопре 2 данаЧаробни пасуљ окупио велики број хуманих људи
Друштвопре 2 данаЂак генерације у Челареву – Милош Ковачевић
Друштвопре 2 данаМеђу полицама са књигама малишани су прославили успех
