Прати нас на мрежама

Друштво

Божић – празник неописиве радости

Клик на вести

Објављено

-

„Када је реч о радосном, дечијем и можда најлепшим празником – а то је празник Христовог Рођења који ми још зовемо и Божић, не можемо се отети утиску који нас прати, а то је да је тај празник увек и у сваком смислу испуњен неописивом радошћу и духовним полетом који тајанствено заокупља душе верника око Цркве и око породице као Мале Цркве. Неописиво се испред наших очију одиграва тај чудесни сплет околности, спознаја да је Бог сишао међу нас и на који начин се све то десило. Заиста, у питању је можда и највећа тајна која бива сакривена, а која се открива чудесно баш тих дана, прохладног јануара када кандило и свеће греју срца наша окупљена скупа у Цркви на Светим богослужењима“.

Овим речима започео је разговор ђакон Бранко Батало о Божићу и божићним обичајима. Постоје заиста бројни обичаји, у зависности од подневља, а ђакон нам је говорио о пореклу и значају неких од њих.

-Има доста обичаја, од којих је прво свакако дешавања на Бадњи дан. Потом постоје три недеље које претходе Божићу, прва посвећена деци и зове се Детињци, друга мајкама и зове се Материце, а трећа нашим очевима и зове се Оци. Не заборавимо коледа и вертеп који су се скоро изгубили у нашем времену, тек се понегде обављају. Затим, улога положајника на Божићно јутро. Сађење пшенице и простирање сламе исто, рекао је ђакон при Светојованском храму у Бачкој Паланци, Бранко Батало.

Он додаје да пшеница која се сади пре Божића има своје симболично значење, поготово кад узмемо у обзир да је хлеб саставни део Светог Причешћа.

-Пшеница свакако представља плодност, представља меру просперитета, као и успешну жетву. Семе пшенице мора да умре да би донело вишеструки плод. Она нас подсећа на самог Христа и заиста није чудо што се сади пре Божића. Датумски гледано, пшеница се сади између празновања Св. Варваре (17. дец.) и Св. Николе (19. дец.). Потом се пшеница негује, секу се листићи да би била уредна, а кад прође време, онда се даје на даљу употребу, у смислу животињама или се нађе нека пригодна намена, каже ђакон.

Неки од обичаја вековима су присутни и чврсто су укорењени у традицију нашег народа. Често се дешава да ни не знамо како је и када неки обичај настао, али се свако од нас труди да га испоштује. Један од таквих обичаја је и паљење бадњака и све везано за Бадњи дан.

-Када кажемо за нешто да је паганско, а део је народне традиције, треба да се запитамо шта је то, и какав је смисао тога. Тако је на пример познато да су наши пагански преци поштовали и обожавали храстово дрво – бадњак. Храст је био значајан због природних својстава – храст је дуговечно и чврсто дрво. Био је и симбол бога Перуна, бога који управља громовима. Данас имамо обичај да се раном зором на Бадњи дан, домаћин одлази у шуму да потражи храстово дрво, тј. бадњак. Након што домаћин посече, он односи у свој дом да се бадњак спали. Наши преци су у тој ватри видели поновно рођење природе, јер су у бадњаку видели божанско биће, а оно мора умрети да би се поново родило, као жртвовање природе одређеном божанству. На бадње вече, домаћин би са укућанима бдео целу ноћ, дочекујући зору. Постоји мишљење да је бадњи дан добио име по речи „бадањ“, међутим, вероватније је да је настало од глагола „бдети“, односно означавао је дан и ноћ кад се бди. Негде у неким крајевима се кити бадњак украсима, негде се кити јелка, прича наш саговорник.

Божићу претходи божићни пост који траје 40 дана, а током празновања Божића, након свете Литургије, спрема се свечанија трпеза на којој се обавезно налази божићна печеница.

-Разумљиво је размишљати о печеници поготово када смо испостили свих 40 дана и припремили се за свету Литургију на Божић. Када тог дана верник који је постио и причестио се, дође кући, онда заиста може да осети „утјешеније“ како се то и назива у Цркви. Дакле, тог дана се прекида пост али тек након свете Литургије, да би уследио вишедневни период мрса до Крстовдана 18. јануара, баш онако како је Црква прописала. Поштујући божанске и црквене заповести, ми заправо живимо благочестивим о богоугодним животом, и то је оно што се препоручује када стремимо ка Царству Небеском, закључио је ђакон Бранко Батало.

Д.Ј.Бујак

Друштво

Награђени најбољи учесници програма „За чистије и зеленије школе у Војводини“

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Покрајинска влада

У Покрајинској влади данас су уручене награде представницима 53 најуспешније васпитно-образовне установе у Аутономној покрајини Војводини, у оквиру програма „За чистије и зеленије школе у Војводини“.


Овај пројекат, који се успешно реализује већ седамнаест година, покренут је са циљем подизања свести о значају заштите животне средине и развијања личне одговорности код деце и младих, али и шире локалне заједнице, у вртићима и школама широм Војводине.

Програм окупља осам партнера, чији су представници данас уручили награде најуспешнијим учесницима у еколошким активностима. Реч је о пет покрајинских секретаријата – за урбанизам и заштиту животне средине, за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, за енергетику, грађевинарство и саобраћај, за пољопривреду, водопривреду и шумарство, као и за привреду и туризам. Партнери на пројекту су и Град Нови Сад – Градска управа за заштиту животне средине, ЈП „Војводинашуме“ и Покрет горана Војводине.

Координатор програма и подсекретар Секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине Бранкица Табак обратила се у име ресорног секретаријата, који је носилац пројекта, и истакла задовољство континуитетом који васпитно-образовне установе и партнери показују у његовој реализацији.

„Пре седамнаест година, када се приступало нашем програму, то је био пионирски почетак, а наша жеља је била да еколошку културу усмеримо на јасан и трајан пут. Период који је за нама показао је да се од те тежње није одустало. Наш заједнички задатак јесте да се бринемо о својој деци, да дамо лични допринос и да не посустанемо“, поручила је Табак, додајући да екологија представља добар пример повезивања, развијања емпатије и заједничког деловања у циљу заштите животне средине, те да се овакви модели могу примењивати и шире.

У школској 2025/2026. години награђене су васпитно-образовне установе са територије 30 градова и општина: Ада, Алибунар, Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Бачка Топола, Беочин, Вршац, Житиште, Зрењанин, Инђија, Ириг, Кикинда, Ковачица, Нови Сад, Кула, Мали Иђош, Нова Црња, Нови Кнежевац, Пећинци, Пландиште, Сента, Сечањ, Сомбор, Србобран, Сремска Митровица, Стара Пазова, Суботица, Рума и Чока.

Из општине Бачка Паланка награђене су ОШ „Свети Сава“, Бачка Паланка, ОШ „Алекса Шантић“, Гајдобра и ОШ „15. октобар“ Пивнице.

Награде које су учесници освојили за најуспешније реализоване еколошке активности обухватају једнодневне излете у заштићена подручја – Национални парк „Фрушка гора“ и Специјални резерват природе „Ковиљско-петроварадински рит“, уз обилазак Стражилова и Сремских Карловаца, као и вожњу катамараном Дунавом. За награђене учеснике организовани су и једнодневни излети у заштићена подручја којима управља ЈП „Војводинашуме“, у оквиру специјалних резервата природе „Горње Подунавље“ и „Обедска бара“. Поред тога, за награђене установе обезбеђени су и промотивни материјали, као и семинари намењени наставницима.

Награђене је поздравила и чланица Градског већа за екологију, заштиту животне средине и енергетску ефикасност Вања Петковић, која се захвалила родитељима, наставницима и свим партнерима на подршци и доприносу да се истраје у овом важном програму.

Извор: Покрајинска влада

Настави са читањем

Друштво

Конкурс за јавне радове

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Национална служба за запошљавaње, филијала Нови Сад, у сарадњи са Општином Бачка Паланка, расписује Јавни конкурс за организовање спрoвођења јавних радова на којима се ангажују незапослена лица у 2026. години.


Програм јавних радова од интереса за општину намењен је радном ангажовању првенствено незапослених лица који су активни тражиоци запослења са територије општине Бачка Паланка и који су се изјаснили да буду укључени у меру јавних радова, ради очувања и унапређења радних способности незапослених, као и ради остваривања одређеног друштвеног интереса. Јавни рад спроводи послодавац – извођач јавног рада.

Послодавац – извођач јавног рада подноси пријаву за спровођење, надлежној организационој јединици Националне службе – Служба Бачка Паланка, која треба да садржи опис активности и број лица која се ангажују. Максимална дужина трајања јавних радова је три месеца.

Право учешћа на Јавном конкурсу, на којима се ангажују незапослена лица имају:

  • Јавне установе, јавна и јавна комунална предузећа
  • Привредна друштва
  • Предузетници
  • Задруге
  • Удружења која имају статус правног лица, односно која су уписана у Регистар Агенције за привредне регистре.

Више информација o јавном конкурсу могу се добити у Националној служби за запошљавање, на сајту www.nsz.gov.rs или на сајту www.packapalanka.rs.

Извор: Национална служба за запошљавање

Настави са читањем

Друштво

Обавештење Агенције за привредне регистре

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Агенција за привредне регистре (АПР) обавештава кориснике својих услуга, да ће почев од 15. маја 2026. године систем пријављивања на Порталу са еСервисима АПР-а бити омогућен искључиво са корисничким налогом креираним путем Портала за електронску идентификацију (еИД.гов.рс), након чега ће корисници бити аутоматски преусмерени на систем АПР-а.


Циљ ове измене је повећање безбедности електронског идентитета и стандардизација приступа услугама електронске управе у Републици Србији.

Извор и фото: Агенција за привредне регистре

 

Настави са читањем

Najčitanije