Детаљан Програм рада Установе Културни центар Бачка Паланка за 2025. годину као и Финансијски план за текућу годину усвојили су одборници Скупштине општине Бачка Паланка.

Када су у питању финансије, за 2025. годину планирани су приходи у износу од 47.627.753,00 динара. Ту су расходи за запослене, стални трошкови, трошкови путовања, услуге по уговору као и специјализоване услуге.

Програм рада Културног центра подељен је на инфраструктурне планове и дешавања из свих културних области.

-Биоскопска сала захтева санацију, те ће то бити део инфраструктурних радова у овој години. Планирана је санација влаге, кречење сале и фарбање бине у сали Градског биоскопа. Постоје још неке идеје када је у питању биоскоп, али то се не налази у тексту Програма рада јер је све још увек у фази провере од стране статичара, па не знамо још увек да ли ће идеја моћи да се реализује, изјавила је директорка Културног центра Бачка Паланка, Оља Нађ.

Поред реновирања биоскопа, у овог години у плану је и реализација друге фазе пројекта замене кровног покривача са термоизолацијом на објекту Музеја града, као и санирање зидова у Музеју.

Културни центар Бачка Паланка и у 2025. години наставиће са организовањем бројних културних дешавања, као и са учешћем на бројним фестивалима и смотрама.

-Наше аматерско позориште и у овој години наставиће са сопственом продукцијом. Планиране су две нове представе у 2025. години, за децу и омладину. Ту су и велики позоришни фестивали у које је Културни центар Бачка Паланка укључен од 2022. године. У нашој организацији и ове године ће се реализовати четири позоришна фестивала: Зонска смотра позоришног стваралаштва, Покрајински фестивал малих и камерних сцена, Војвођански фестивал позоришта и фестивал „Отворена сцена“, истакла је Оља Нађ.

Током ове године планиран је наставак пројекта „Биоскоп на селу – путујући кинематограф“, а у оквиру дигитализације биоскопа, биће набављен 3Д пројектор. Културни центар у претходном периоду био је техничка подршка већини манифестација у граду и у другим насељеним местима, а према речима директорке Оље Нађ, са том праксом настављају и у 2025. години. Планирана је и набавка савременије техничке опреме за побољшање рада Установе.

Део културних садржаја ће се реализовати у Дому културе у Челареву, а реновирање овог објекта зависиће од финансијске ситуације.

Бачкопаланачки Биоскоп учествује у пројектима Филмског центра Србије као што су „Слободна зона“ и Француски филмски караван.

Што се тиче музичке делатности у плану је учешће на конкурсима за финансирање и суфинансирање пројеката из области културе у оквиру музичке делатности. Поред конкурса којима се предвиђа финансијска подршка у организација музичких догађаја, у плану је учешће на конкурсима којима је предвиђено финансирање набавке опреме и опремање простора.

Такође, планирана је организација наступа музичара из наше и других средина, како аматера, тако и професионалних музичара, уз заступљеност различитих музичких жанрова, укључујући класичну музику, тамбурашку и староградску музику, етно, рок, џез и блуз, латино и филмску музику.

-И ове године организоваћемо КЦ фест и Џез блуз рок фестивал, као и друге концерте. Ту је и пројекат мотивационих филмова који смо почели у 2024. години, „Минијатуре о нашим суграђанима“ који ће бити настављен и током ове године, додаје директорка КЦ Бачка Паланка, Оља Нађ.

Културни центар Бачка Паланка током 2021, 2022, 2023. и 2024. године била је издавач осам књига, саиздавач две и издавач три брошуре, а ове године планира се издавање још три књиге везане за прошлост нашег града.

Д. Ј. Бујак

Изложба фотографија под називом „Душа Русије“ отворена је у понедељак, 10. фебруара у галерији Музеја града у Бачкој Паланци. Иницијатор и носилац пројекта је организација Територија културе и традиције, а бачкопаланачка публика има јединствену прилику да погледа запањујуће лепа и мање позната руска места.

Изложбу је отворила Викторија Рјапухина, директорка Српског центра у Белгороду која је истакла да древни градови, који нису заборављени и данас настављају да задивљују својим просторима инспиришући познаваоце руске културе и традиције.

-Наш центар се бави промоцијом српске културе и језика у Русији, као и промоцијом руске културе и језика у Србији. Ова изложба је настала као међународни пројекат удружења и уметника из Русије и Србије са циљем да прикажемо мање познате руске градове који су од великог историјског значаја и оне које често можете да пронађете на страницама руских романа. Та мала места, где туристи и нису баш чести гости, имају посебан амбијент и у њима се можда најбоље осећа та мистериозна руска душа, природа, цркве, манастири, чипкане фасаде… На њима је оно што најбоље преноси ту топлину коју има руски народ, а коју српски народ најбоље разуме и прихвата, изјавила је Викторија за „Недељне новине“.

Изложба „Душа Русије“ обухвата 57 фотографија на којима је приказан 31 древни град савремене Русије. Сваки град је дубоко симболичан и проткан духовношћу, што је и очекивано, јер у сваком од њих можете се дивити величанственим комплексима црквених грађевина, храмовима и торњевима. Ова изложба је својеврсни покушај да се дотакне бескрајно лепа, јединствена и веома духовна руска култура, а у исто време је ово и могућност упознавања са историјом руских малих древних градова.

Аутор фотографија је др Вадим Азумов из Москве. Он је неко ко се бави очувањем старих руских манастира и промоцијом мањих руских места. Наша саговорница додаје да није било тешко успоставити сарадњу са њим.

-Контактирали смо га и имао је вољу да буде део нашег тима и шаље свој велики поздрав. Сви посетиоци изложбе имаће прилику да се упишу у књигу утисака која се после враћа у Русију. Изложба је путујућег карактера, била је већ у седам српских градова, међу којима је и Грачаница на Косову и Метохији,  што је била наша посебна жеља. Бачка Паланка је прво место у Војводини које је угостило ову предивну изложбу, додала је Викторија Рјапухина.

Пре отварања изложбе, наступио је и хор Културног клуба „Звоно“ као и хор „Звонце“ који су својим наступом, као и увек одушевили публику.

Оно што је важно истаћи, напоменула је наша саговорница, да изложба није финансирана путем неког од пројеката већ је њихов рад волонтерски и наишли су, додаје, на велику подршку и разумевање, како у Русији тако и у Србији. У плану организатора је да следеће године у Русији направе изложбу фотографија са мање познатим српским градовима.

Изложбу вреди погледати, фотографије заиста остављају запањујући утисак. Посматрајући их, засигурно ће те се наћи у неком од тих градова и доживети праву душу Русије. Изложба ће бити доступна публици наредне две недеље.

Д. Ј. Бујак

У Градском биоскопу  још данас, 10. фебруара од 18.00 часова биће приказан анимирани филм “Клинци каубојци” синхронизован на српски језик.

Садржај:

Двоје ирских сирочади креће на узбудљиво путовање возом у Њујорк како би упознали свога ујака и затражили његово наследство. Док стичу пријатеља у гувернанти која брине о другој групи деце, суочавају са са изненадним нападом бандита. Цена улазнице је 300 динара и моћи ће да се купи на дан пројекције.

У Градском биоскопу 15. и 16. фебруара у 20.00 часова биће приказан краткометражни арт документарни филм  “Светлост и сенке, уметнике убијају, зар не?” о Сави Шумановићу којим се на примерен начин обележило 82 године  од смрти једном од најзначанијих српских и светских сликара 20. века кога су на најсвирепији начин убиле усташе 30. августа 1942. године.

Креативни краткометражни арт документарни филм „Светлост и сенке, уметнике убијају, зар не?“ је рађен поетиком слике, звука и светла кроз реконструкцију Савиног интервјуа за емисију Радио Београда „Код два бела голуба“ која је емитована 3. септембра 1939. године на дан када су у Београду одржана два важна догађаја: Аутомобилска трка Београдски Гранд При и изложба слика Саве Шумановића на Филолошком факултету у Београду.

Филм је сниман на многобројним локацијама у Србији, Хрватској и Француској. У филму је приказано преко 300 оригиналних слика и докумената из богатог стваралачког опуса овог славног сликара снимљених у Галерији слика Сава Шумановић у Шиду, Музеју Савремене уметности  и Народном музеју у Београду, Спомен збирци Павле Бељански и Галерији Матице српске у Новом Саду, галеријама и музејима у Паризу, Загребу, Скопљу, Ријеци, Смедеревској Паланци и Пожаревцу.

Улаз слободан.