Александар Тот из Бачке Паланке, тренутно постдокторски истраживач на престижном Краљевском институту технологије у Шведској, до сада је објавио 85 научних радова у бројним научним часописима, а за свој научни рад из области хемије освојио и награде.

Тренутно интензивно ради на развоју нових класа водених алкалних батерија.

Основну и средњу школу завршио је у Бачкој Паланци, након чега уписује Природно-математички факултет у Новом Саду где је и докторирао у области хемије. Почетком 2021. године преселио се у Шведску, где живи и данас.

-Формално, моје школовање се завршило у јулу 2019. године, када сам докторирао из области хемије на ПМФ-у у Новом Саду, где сам радио на развоју нових формулација фармаколошки активних компоненти и нутритијената за пољоприведне културе. Још током доктората сам имао два значајна интернационална искуства од по шест месеци где сам се усавршавао из области рачунарске хемије и програмирања. Прво је било у Љубљани, током 2016., где сам радио на Факултету за хемију и хемијску технологију, а друго на Универзитету у Лилу (Француска) током 2018. године, прича Александар за „Недељне новине“.

Након завршеног доктората остаје на ПМФ-у у Новом Саду где је наставио истраживања и рад у настави, са жељом да настави додатна усавршавања у звању постдокторског истраживача. То је период који је, како каже Александар, био незгодан по питању глобално-политичке ситуације, пошто је убрзо након докторирања уследила COVID пандемија и је експериментална научна активност на глобалном нивоу је сведена на минимум.

-Тада је дошла до изражаја предност рачунарске хемије коју сам усавршавао и која ми је омогућила да наставим научну продуктивност развијајући различите предиктивне моделе за фармаколошку активност и објашњавајући макроскопске величине на основу молекулских интеракција. Почетком 2021. сам се преселио у Шведску, где сам започео каријеру постдокторског истраживача на престижном KTH (Краљевски институт технологије) у Стокхолму, где радим и даље, наводи Тот.

За свој научни рад Александар је добио награде како у Србији, тако и у иностранству. Међу првима је награда за најбољег младог истраживача у Србији коју је добио 2017. године. Истакао нам је још две, њему посебно драге.

-Године 2017. године сам постао лауреат награде “Др Зоран Ђинђић за најбољег младог истраживача у 2016. години”, која се додељивала најуспешнијим научницима млађим од 35. година. Поред те награде истакао бих још две које сматрам веома значајним у мојој каријери. Прва је награда Рагнар Содерберг фондације у 2022. години, која се додељује перспективним младим научницима на простору Шведске. Део награде је подразумевао и учешће на 71. Линдау конференцији са Нобеловим лауреатима (Lindau Nobel Laureate Meeting), где сам био један од представника шведске делегације. То је била јединствена прилика где сам се нашао у друштву 100 младих научника из целога света и 25 нобеловаца из области хемије и физике. Било је невероватно искуство слушати предавања од најбрилијантнијих умова нашег доба, као и упознати се са колегама са различитих Универзитета и прошити своја искуства и видике, каже Александар.
Награда која му је посебно драга потиче од студената ПМФ-а у Новом Саду, где је научник из Бачке Паланке проглашен за најбољег асистента у настави у периоду од 2016-2018. године. Наиме, сваки професор и асистент на Универзитету подлеже анонимном оцењивању од стране студената којима је предавао у школској години. По оцени више од 500 студената у том период Александар је награђен за едукативни рад из области аналитичке и рачунарске хемије у том периоду.

Од доласка у Шведску на Краљевски универзитет, Александар се бави истраживањем и развојем водених батерија.

-Од мог доласка на катедру за Примењену физичку хемију на KTH у групу професора Ларса Клоа, почео сам интензивно да радим на развоју нових класа водених алкалних (натријумове, литијумове, магнезијумове и цинкове) батерија. Група у којој радим се већином бави развојем соларних ћелија у којима учествујем са мањим интензитетом, а моје задужење је било да развијем лабораторију за развој и истраживање водених батерија у сарадњи са колегама са Универзитета у Упсали, рекао је он.

Александар нам открива да су истраживања из водених алкалних батерија стекла огромну популарност последњих година, пошто се покушава смањити опасности које потичу од токсичних растварача и електролита у комерцијалним алкалним батеријама.

-Такође, покушава се смањити употреба скупих компоненти и тежи се производњи тзв. Зелених батерија, које би биле базиране на воденим растварачима уз одређене биокомпатабилне адитиве. Такве батерије би имале по теорији мањи иницијални капацитет и снагу, али дужи век трајања и не би постојале опасности од озбиљних акцидената. Као решење проблема смањеног капацитета и снаге, радим на употреби двовалентних алкалних батерија, првенствено батерија на бази магнезијума и цинка, које теоријски имају дупло већи капацитет у односу на моновалентне (литијумске или натријумове). Поред тога, радим заједно са RISE институтом (Научни институт Шведске) и на пројекту роботизације истраживања водених батерија, од аутоматизације самог склапања батерија и прелиминарних истраживања њихових перформанси, до тзв. “пост-мортем” анализе односно њихове рециклаже и анализе компоненти након што се заврши век трајања батерије, додаје Тот.

Као што смо већ истакли, Александар је до сада објавио 85 научних радова у међународним часописима. Области којима се баве су бројне, али најчешћа тема је употреба јонске течности.

-Јонске течности су релативно нова класа једињења које се у савременој науци сматрају “зеленим” растварачима, пошто за разлику од познатих растварача не испаравају, нису запаљиве и могу се дизајнирати да буду од потпуно биокомпатабилних и нетоксичних компоненти. Ако бих издвајао најпрестижнији часопис у ком сам објавио рад то је Chemical Engineering Journal, који је међу три најквалитетнија инжењерска часописа у свету. Ту смо објавили рад о роботизацији процеса брзог анализирања водених литијумских батерија, и са поносом могу да кажем да смо први у научном свету који су овако нешто урадили, испред реномираних колега из Мунстера и Улма, који су пионири аутоматизације процеса за истраживања батерија.

По питању научних радова, у Александровом случају види се класичан пример прогреса током научне каријере. На почетку докторатам је како прича, радио већином на фундаменталним испитивања раствора јонских течности и њиховим термодинамичким карактеристикама. Практично, чиста теоријска и физичка хемија која обједињује математичке и физичке моделе којима се описују експериментални хемијски резултати са циљем разумевања међумолекулских интеракција. Што би се у школи рекло, све најгоре области на једном месту.

-Већину радова у том период смо публиковали у часописима попут Journal of Chemical Thermodynamics и Journal of Chemical Engineering Data. У овој фази сам стекао веома добра фундаментална знања и заједно са искуством из рачунарске хемије и моделовања полако сам прешао на примењивију област, а то је формулација јонских течности тако да имају различита терапеутска дејства (најчешће антиинфламаторна) или да се користе као нутритијенти током исхране биљака. Тада се значајно проширио тип часописа у којима смо објављивали радове, и варирао је од Journal of Molecular Liquids, где смо најчешће публиковали радове који су објашњавали механизам деловања и нових формулација и даље се базирајући на физичкој хемији уз подршку рачунарског моделовања, до часописа попут Food Chemistry, Chemosphere, Ecotoxicological and Environmental Safety, Environmental Science and Pollution Research, где смо објављивали потпуно примењиве радова како би показали да наше формулације дају конкретан резултат, прича наш саговорник.

Након преласка у област батеријских технологија променио се и тип часописа у којима објављује радове, тако да су тренутно актуелни часописи из „Science“ и „Nature“ породице, попут Nature Communications, Scientific Reports, Journal of Physical Chemistry, Chemical Communications…
Александар је био и коаутор и великог броја колаборативних радова, већином из области медицинске хемије где је помагао колегама са својим познавањем рачунарског моделовања, правећи моделе како одређени лек делује на промене у ДНК или на различите рецепторе.

На питање који су му пословни планови, Александар није имао прецизан одговор, али његова жеља је да се још више приближи применљивој индустрији.

-Ако останем у свету академске науке, онда је извесно да ћу тежити ка промени средине како бих се додатно образовао и напредовао. Али гледајући свој пут, где сам кренуо од фундаменталне и теоријске хемије и све се више приближавао применљивим областима, тренутни план је да се још више приближим применљивој индустрији. Занимљиво је да када теоријски посматрамо неки проблем, увек нађемо идеално решење које се најчешће испостави да у пракси не функционише како смо замислили. Тако да је мој основни циљ да се потпуно посветим применљивој грани хемије и да свакоднемо имам осећај задовољства што уређаји и формулације које усавршаваш стварно функционишу имајући користан ефекат у друштву, рекао нам је на крају научник родом из Бачке Паланке Александар Тот.

Д. Ј. Бујак