Асс. др Окиљевић понос Института Дедиње и кардиохирургијe
Прати нас на мрежама

Друштво

Асс. др Окиљевић понос Института Дедиње и кардиохирургијe

Клик на вести

Објављено

-

Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, у среду 5. новембра свечано је обележио изузетан успех асс. др Богдана Окиљевића, младог кардиохирурга ове установе, који је на европској медицинској сцени остварио историјски резултат.


Др Окиљевић је на испиту за чланство у Европском удружењу кардиоторакалних хирурга (EACTS) постигао најбољи резултат у Европи. У октобру ове године, на свечаности у Копенхагену, урученa му је престижна награда Hans Huysmans Award, као признање за овај изузетан резултат.

Скупу, приређеном у част овог младог стручњака, присуствовали су директор Института „Дедиње“, академик Милован Бојић, министар здравља Републике Србије др Златибор Лончар, многобројне колеге, као и Звездан Терзић, генерални директор ФК ,,Црвена Звезда“, који је, у знак поштовања за изузетан професионални успех, доктору Окиљевићу уручио поклон – црвено-бели дрес с презименом и бројем 10. Тиме је симболично награђена и његова навијачка припадност овом фудбалском клубу.

фото: www.ikvbd.org

Министар здравља др Златибор Лончар похвалио велики успех 35-годишњег лекара и истакао да је овај дан један од најпоноснијих за све, а посебно за њега као министра.
–Мислим да ми нисмо имали пример – да неко са 35 година добије овакво признање. Дошао је и тај дан. Богдане, честитам теби и твојој породици и хвала ти што си остао у Србији! Не постоји клиника која не би желела да има Богдана у својим редовима, да ради и оперише за њих. Ти си и до сада био, али откад си добио ово признање, постао си још већа обавеза државе – да те задржи, да улажемо у тебе и у тим са којим радиш. Свака част и твом тиму, све похвале – поручио је министар Лончар.

Министар је нагласио да је успех др Окиљевића најбољи одговор онима који су сумњали и размишљали да ли је могуће да се овако нешто деси у Србији.

–Богдан је доказао да је могуће, и то у нашој државној установи. Ово је на добробит свих грађана Србије, посебно оних који имају здравствени проблем који треба да се реши. Сигуран сам да ће резултати који следе бити још бољи, да имате идеје које овде неће стати. Честитам „Дедињу“ на томе што нема листа чекања, што је пре годину до две било незамисливо. Доказали сте да је могуће, а мало је земаља које то могу да кажу – закључио је министар Лончар.

фото: www.ikvbd.org

Директор Института „Дедиње“ , академик Милован Бојић је, овом приликом, др Окиљевићу доделио највећу награду – Велику повељу Института за изузетан рад и допринос развоју ове установе. Истакао је да је овим успехом потврђено да ће се о раду овог младог човека  у кардиохирургији тек чути.

– Ово је први пут да у мојој, не тако краткој каријери, најмлађем доделим највише признање. Ми смо имали ту срећу да Богдан започне своју радну каријеру у нашој установи. Срећан је сваки човек који је на челу установе у којој се рађају, одгајају и раде овакви шампиони. Богдан је изузетна личност – тих, вредан, радан и ненаметљив. Никоме није говорио нити да спрема, нити да ће да полаже тај испит, а увек је одговарао свакој својој радној обавези. Ми смо њега добили као већ оформљену личност у медицинском и сваком другом смислу. Али оно што је мене као директора овог Института и све нас учинило поносним, јесте чињеница да је након достигнутог максимума у Новом Саду, ипак пронашао установу, наше ,,Дедиње“, у којој би се даље развијао, цветао, клијао, а да је није тражио ни по Немачкој, нити Америци, него на свега 80 километара од Новог Сада, града у ком живи са својом породицом. То је тај пут којим треба да идемо, када имамо елитне установе и институције, које имају свој опсег рада, које су апсолутно компатибилне са онима које су најбоље у Европи и свету, а Институт јесте такав – казао је директор Бојић.

Он је истакао да је „Дедиње“ установа за којом влада највећа тражња, истичући њен изузетан успех.
–Пре осам година на операцију срца чекало се четири и по године, а данас на „Дедињу“ нема листа чекања. То не значи да се нико не интересује за нас – напротив, сви се интересују. Ми имамо добру организацију, руковођење, логистику, знамо шта радимо, имамо квалитетну струку и науку. То су услови у којима ће др Окиљевић даље да се развија и усавршава, инспиришући многе младе лекаре, његове садашње и будуће ђаке. Ова кућа је препуна успешних младих људи, бисера, на понос српске кардиоваскуларне медицине – закључио је директор Бојић.

Др Окиљевић се, након уручења признања, обратио присутнима, наглашавајући значај подршке коју је добио у установи у којој ради.

– Било који успех који се оствари може бити сакривен под неки тепих. Најпре желим да се захвалим мом директору, академику Миловану Бојићу, који је омогућио да овај мој успех постане видљив, и то не само под кровом Института. Имам обавезу да се захвалим свом колективу, јер када сам пре три и по године дошао овде, као тек свршени специјалиста, они су ме широких руку прихватили, дали ми шансу, ветар у леђа и много ме научили. Не могу да се не захвалим мом управнику, доц. др Слободану Мићовићу на несебичној подршци. Хирургија је увек састављена од горких и слатких ствари, а он је у тим горким стварима био позитиван и нама млађима давао ветар у леђа. На крају, а не најмање важно, морам да се захвалим својој породици – за све оне тренутке када нисам могао да стигнем, кад сам закаснио или уопште нисам дошао. Хвала вам на томе! – поручио је др Окиљевић.

Асс. др Богдан Окиљевић, рођен је у Новом Саду. Још као основац је показао изузетну посвећеност напредовању. Основну школу и гимназију у Бачкој Паланци завршио је као одличан ђак, са редовним учешћем на регионалним такмичењима из математике. Медицински факултет у Новом Саду уписао је 2009. године и завршио га маја 2015. као најбољи студент у генерацији, са импресивним просеком 9,76, за шта је награђен признањем Матице српске. Његову посвећеност препознао је и Фонд за младе таленте „Доситеја“, који га је 2014/2015. наградио стипендијом као једног од 800 најбољих студената завршне године у Србији.

Од ране младости др Окиљевић се снажно интересовао за хирургију, активно учествујући у раду хируршког одељења Ургентног центра Клиничког центра Војводине. Своје знање надограђивао је и у иностранству, боравећи јула 2014. године као стипендиста на Одељењу за хирургију Првог московског државног медицинског универзитета И. М. Сеченов. Специјализацију из кардиохирургије добио је априла 2016. године и завршио маја 2022. Исте године др Окиљевић је постао део колектива Института „Дедиње“, настављајући даље усавршавање, са посебним нагласком на област минимално инвазивне, пре свега ендоскопске кардиохирургије. Од доласка у Институт самостално је извео око 800 кардиохируршких процедура, чиме је за кратко време постао један од најбољих хирурга.

Поред тога, августа 2025. године изабран је у звање клиничког асистента на Катедри за хирургију Медицинског факултета у Београду. Септембра 2024. године његово, научно усавршавање резултирало је одбраном докторске дисертације под називом „Утицај преоперативне терапије силимарином на појаву атријалне фибрилације након хируршке реваксулараризације миокарда“.

Асс. др Богдан Окиљевић је ожењен и има две ћерке, те његов живот спаја науку, хуманост и породицу, као темељ сваког успешног лекара.

Извор и фото: www.ikvbd.org

Редакција портала КЛИК НА ВЕСТИ и недељника НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ упућује искрене честитике нашем суграђанину на овом признању и залагању и раду, а такође честитике упућујемо и породици Окиљевић.

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Друштво

Гашић: Војни рок од 75 дана најоптималније решење

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Извор: Министарство одбране

Нови закон о војсци омогућиће професионалним војницима бољи статус и извеснију будућност, рекао је за РТС министар одбране Братислав Гашић. Министар каже да припреме за враћање обавезног војног рока иду према плану, а да је боравак у касарнама од 75 дана оптимално решење у овом тренутку.


Скупштина Србије усвојила је измене Закона о војсци, које предвиђају ефикаснију организацију и функционисање војске, као и побољшање положаја професионалних војника.

„Законом из 2006. и изменама из 2007. године није било предвиђено да професионални војници буду примљени у јединице ВС на неодређено време. После напуњене 53 године ти људи су отпуштани из војске јер су до тада радили искључиво под уговором. Сагледавајући ситуацију у ВС схватили смо да велики број људи није знао шта после отпуста из војске. Изменама закона омогућили смо професионалним војницима да могу да буду примљени на неодређено време, што ће свакако повећати мотивисаност и тих људи, и оних који ће тек доћи у ВС. Они сада могу да планирају своју будућност и будућност својих породица, а реч је о 10.000 људи“, објаснио је у разговору за РТС министар одбране Братислав Гашић.

Што се тиче полемике у парламенту вођене око члана 19 закона, а који се тиче ингеренција председника и хијерахије у војсци министар одбране каже да када је реч о команди ништа неће бити промењено.

„Измена закона који је усвојен неће променити ништа на том пољу. Реч је о политичком спину, нема ништа иза тога“, рекао је Гашић

После 14 година, у српској државној каси предвиђен је новац за обавезно служење војног рока.

„Протеклих годину дана се интезивно радило на томе да би војни рок могао да буде враћен. Само у овој години 125 објеката је реновирано, а има још објеката које треба реновирати а оштећени су у бомбардовању. За прво време реч је о 75 дана војне обуке, они ће и после одслужења војног рока као војни обвезници бити позивани на вежбе. Кроз сагледавање могућности и потреба и војске и младих људи доносићемо одлуке. Мислим да је у овом тренутку то оптимално решење“, рекао је министар одбране.

Када је реч о безбедности земље и окружења министар каже да је и поред свакодневних изазова ситуација стабилна. Вести о куповини оружја од стране Хрватске као и турски дронови на територији Косова и Метохије за министра одбране нису изненађење.

„Више није вест да се било ко у свету наоружава. Војска Србије је актер стабилности у региону, велика ставка у буџету су нова улагања у опремање војске. Помно пратимо догађаје у свету, а мудра политика да имамо пријатеље на све четири стране света омогућава нам да опрему купујемо по повољнијој цени. Наша наменска индустрија и војни институти предано раде на усвајању нових знања, то није процес који траје годину дана већ 12 година, где смо од једне уништене војске стигли до модерне и опремљене“, рекао је у разговору за РТС министар одбране Братислав Гашић.

Извор: РТС

Настави са читањем

Друштво

АБС покренула кампању „Добро пази, воз наилази!“

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Извор: МУП

Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије (АБС) покренула је кампању под слоганом „Добро пази, воз наилази!“ с циљем да се подигне свест о ризицима на путно-пружним прелазима и унапреди знање учесника у саобраћају о безбедном и правилном начину преласка преко пруге.


„Ову кампању Агенција реализује у сарадњи са Инфраструктуром железнице Србије, Министарством унутрашњих послова – Управом саобраћајне полиције, Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и ЈП ‘Путеви Србије’, с циљем да се подигне свест о ризицима на путно-пружним прелазима и унапреди знање учесника у саобраћају о безбедном и правилном начину преласка преко пруге“, рекао је за Тањуг помоћник директора Агенције за безбедност саобраћаја Србије Вељко Ћурчић.

Он је навео да анализе Агенције показују да се највећи број саобраћајних незгода на путно-пружним прелазима дешава због непажње и непоштовања саобраћајне сигнализације – од проласка између спуштених полубраника, игнорисања семафора, до неопрезног преласка возила преко самог колосека.

У значајном броју случајева возачи не смањују брзину нити заустављају возило како би осмотрили пругу, што доводи до ситуација у којима је реакција машиновође недовољна да спречи незгоду, нагласио је Ћурчић.

„На прелазима са активном сигнализацијом (браници и полубраници), скоро сваки десети возач прелази преко пружног прелаза у тренутку када је уређај активиран и када је прелаз строго забрањен, док сваки трећи, од оних који крше прописе, обилази полубранике када су спуштени“, рекао је Ћурчић.

Према подацима, како је навео, годишње се поломи и украде више од 1.000 браника и полубраника, што додатно повећава ризик по безбедност саобраћаја. Када уређај није активиран (када је дозвољен прелаз), сваки трећи возач се зауставља и осматра пругу, сваки други смањује брзину, док сваки пети прелази преко колосека без икаквог смањења брзине.

„На прелазима са пасивном сигнализацијом, два од три возача пролазе без заустављања и поред јасно постављеног знака СТОП, тек сваки десети возач смањује брзину, а сваки трећи се заиста заустави испред прелаза“, казао је Ћурчић.

Како је навео, иако је проценат учешћа погинулих на путно-пружним прелазима у просеку од један до три одсто у односу на укупан број погинулих на годишњем нивоу, забрињавају подаци да на путно-пружним прелазима у Србији годишње буде повређено више од 60 лица, док живот изгуби у просеку шест до седам особа.

„У последњих пет година, на овим локацијама погинула су 33 лица, а повређено 279. Последице судара са возом готово увек су тешке, јер због масе и дугог зауставног пута воза избегавање судара у великом броју случајева није могуће“, објаснио је је Ћурчић.

Он је истакао да један тренутак непромишљености или непажње на путно-пружном прелазу може имати трагичне последице.

Агенција за безбедност саобраћаја апелује на возаче да увек испред путно-пружног прелаза зауставе возило, да поштују светлосну и звучну сигнализацију и да никада не прелазе преко пруге ако је воз на видику или су рампе спуштене, навео је Ћурчић.

„Поштовање сигнализације није ствар избора, већ ствар одговорног и безбедног понашања у саобраћају. Зато подсећамо: ‘Стани, погледај, ослушни – тек онда пређи’, затим ‘рампа није препрека – она ти чува живот, воз не може да стане брзо – ти можеш. Чуј сирену – не игнориши опомену! Твоја безбедност почиње пажњом. Добро пази – воз наилази'“, истакао је Ћурчић.

Извор: РТВ

Настави са читањем

Друштво

Осмех и љубав преточени на сликама

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

Општинско друштво за помоћ ментално недовољно развијеним особама (МНРО), поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, 3. децембра, организовало је изложбу уметничких и ручних радова својих чланова. 


Изложба је свечано приказана у Музеју града у Бачкој Паланци где се окупио велики број пријатеља Општинског друштва за помоћ МНРО али и осталих грађана који су са одушевљењем и дивљењем испратили све оно што су чланови друштва насликали и направили. На сваком ликовном раду заиста се могао видети делић магије као и много емоција које су чланови друштва одлучили да поделе са публиком.

Председница Општинског друштва за помоћ МНРО, Јарослава Молнарова за „Недељне новине“ каже како су деца уживала док су стварала уметничке радове те да је резултат њиховог рада и труда и већи од очекиваног.

-Ово је први пут да смо се ми упустили у неку нову авантуру. Реализовали смо пројекат преко Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова који је замишљен тако да се ураде ликовна дела са члановима Друштва и да се раде ручни радови. На ликовним радовима примењене су комбиноване технике, а од ручних радова урађени су новогодишњи предмети који могу да украсе свачији дом. На радовима имамо акрилне боје, пастелне, користили смо конац, рађене су технике са феном. Ово је био први пут да сам их видела да су онако баш стварно уживали јер је то све за њих било ново. Ту су и наше стандардне технике, декупаж, бојење стакла, чак смо радили и са бојама за текстил којима смо и украсили мајице, рекла је Јарослава.

Она се захвалила на помоћи некадашње наставнице која је са децом радила у ОШ „Херој Пинки“, Станислави Бодироги Младеновић те додала да су направљена укупно 32 уметничка дела мноштво ручних радова, а за све посетиоце обезбеђени су симболични поклони.

Борба овог друштва за Дневни боравак трајала је три године. Коначно, ове године Дневни боравак је почео са радом, а према речима наше саговорнице, боравак деци много значи.

-Успели смо оно што смо планирали и што је била потреба за целу општину јер се испоставило да је двадесеторо деце одмах у старту кренуло да похађа боравак. Нама родитељима је то велико олакшање, њима је са друге стране нека врста обавезе, да морају негде да иду и да тамо проводе квалитетно време. Ми родитељи не морамо свакодневно да смишљамо неке нове активности после радног времена, они нису по цео дан кући, одлазе на дружење, социјализација им се повећава, то видимо сваким даном све више и више. Нама је најбитније да су они тамо безбедни и да им је лепо, јер њихов осмех је нама сасвим довољан, додала је Јарослава Молнарова.

Д. Ј. Бујак

Настави са читањем

Najčitanije