
Друштво
Анкета: Како се расхлађујете ових дана?
Објављено
пре 2 године-
Објавио:
Клик на вести
Високе температуре протекле недеље изазвале су бројне проблеме у свакодневном животу. На улицама Бачке Паланке током раних преподневних часова грађани журе да обаве оно што морају, после 11.00 часова улице су пусте. У исто време, сва локална купалишта су пуна. Ми смо питали наше сугрђане како подносе ове екстремне врућине и како се расхлађују.
Миљана Бељански: Преподне сам на послу. Први тренинг са децом почиње у 08.00 часова. Будући да је мој посао на отвореном, на сунцу буде јако топло и мени и деци. Квасимо качкете и стављамо на главу, подсећам их да пију воде. Кући долазим око 12.30 часова. После ручка, у најтоплијем периоду дана, време проводимо у стану. Све затворимо, замрачимо и упалимо климу. Поподне око пола пет одемо породично на Дунав, где је сигурно пар степени хладније. Након купања у Дунаву врућина је подношљивија.


Александар Ерцег: Време проводим углавном у климатизованом простору, избегавам да будем напољу у најтоплијем делу дана. Када је то немогуће избећи, онда се расхлађујем свеже цеђеним соковима.

Тамара Јожић: Што се тиче неуобичајно високих температура у овом периоду, није нимало пријатно, али, искрена да будем ни не жалим се нешто. Ја спадам у групу „Лакше је расхладити се, него утоплити“. Но, углавном сам у климатизованом, а на плажу одем у преподневним сатима кад обавезе дозволе. Време „под климом“ мудро утрошим те читам књиге или слушам/гледам неке од подкаста.

Милан Крагуљац: Врућине подносимо тешко, али обавезе које имам не смеју да стоје због великих температура. Расхлађујем се у породичној кући у Силбашу уз хладне лубенице после посла.

Драган Димитријевић: Током ових врелих летњих дана, сходно обавезама у домаћинству, гледам да све што могу у дворишту обавим рано ујутру. Ко се бави пољопривредом зна да ти послови не могу да чекају, дакле ако има посла на њиви, то се мора урадити па колико год да су високе температуре. Животиње исто као и ми тешко подносе ове врућине. Трудим се животињама у дворишту редовно мењам воду, одржавам хигијену простора, а и окупам их млаком водом да им буде мало лакше. У слободно време слика. Мислим да ово време треба искористити да у кући урадимо нешто што смо планирали, а до сад нисмо пронашли времена за то. Наравно, под условом да је простор у ком радимо климатизован.

Милан Чавић: Врућину подносим тешко вероватно као и сваки грађанин наше општине. Расхлађујем се под клима уређајем како на послу тако и кући. Гледам да, ако морам на терен да то буде до 12.00 часова, а време после подне, када падну температуре, проведем на бициклу са децом и обиласком посластицарница за хладним сладоледом.

Војислав Зубац: Када дођемо са посла расхлађујемо се уз климу и у дворишту у базену.Уносимо доста течности и више једемо воћа.

Службе хитне медицинске помоћи ових дана имају много посла, а савете лекара можемо чути свакодневно. Хронични болесници би требали у потпуности да избегавају боравак на отвореном током врелих тропских дана, а нарочито између 11.00 и 17.00 часова. Препоручује се ношење лагане, светле одеће и шешира или качкета, како не би дошло до сунчанице или топлотног удара. И наравно, нигде без флашице воде.
Д. Ј. Бујак
Друштво
Сајам завичаја – Сусрет традиције и будућности
Објављено
пре 5 сати-
фебруар 9, 2026Објавио:
Клик на вести
Седми Сајам завичаја, јединствена манифестација која окупља децу, младе, културно-уметничка друштва, спортске колективе, удружења и институције из Србије и региона, одржан је 7. и 8. фебруара са циљем очувања завичајног идентитета, традиције, вере и заједништва.
Манифестацију је организовао Фонд за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, уз подршку Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, као део ширих активности усмерених на јачање међурегионалних веза, неговање културног наслеђа и повезивање младих у региону.

Сајам је окупио учеснике из девет држава – Србије, Републике Српске (Босне и Херцеговине), Црне Горе, Хрватске, Северне Македоније, Румуније, Мађарске, Италије и Аустрије. У оквиру спортског програма учествовало је више од 150 деце фудбалера, 16 спортских екипа, као и одбојкаши, шахисти и учесници старинске олимпијаде. Посебан сегмент програма чинили су наступи више од 800 јуниора и око 500 сениора фолклорних ансамбала.
Сајам је свечано отворио председник Републике Србије Александар Вучић, упутивши снажну поруку подршке Србима крајишког порекла и свима који су Србију изабрали за свој нови дом. Том приликом истакао је да је Србија њихова породица и сигурно уточиште, нагласивши да држава остаје трајно посвећена бризи о свом народу.

Председник је најавио да ће у наредном периоду бити покренуте конкретне мере које се односе на стамбено збрињавање Крајишника који још увек нису трајно решили своје стамбено питање. Како је навео, циљ је да се пронађу решења која ће омогућити свакој породици сигуран и достојанствен дом у Србији.
Програм је започео у суботу, 7. фебруара, завичајним дечијим фудбалским турниром који је трајао оба дана сајма и симболично представио повезивање младих кроз спорт, дружење и фер-плеј. Истог дана одржан је и Сајам омладине и спорта под слоганом „Из корена снага“, у оквиру којег су реализовани спортски сусрети, смотра дечијег фолклора, радионице традиционалних вештина, ликовне колоније, позоришне представе, изложбе, панел-дискусије, као и свечано отварање уз дефиле спортиста и фолклорних ансамбала.
Други дан манифестације, недеља 8. фебруар, одржан је под темом „Вера и саборност“ и обухватио је завршницу спортских такмичења, доделу пехара и медаља, богат културно-уметнички програм, изложбе, средњовековни кутак, гастрономску понуду и трибине посвећене очувању културног и духовног наслеђа.

У оквиру Сајма, Музеј града је учествовао на штанду „Паланачки кутак“, где је представљено културно и завичајно наслеђе Бачке Паланке. Посетиоци су имали прилику да се упознају са историјом, традицијом и културним идентитетом нашег краја, као и са радом Музеја града, који је својим учешћем допринео очувању и промоцији завичајних вредности. Поред Музеја града, на Сајму су учешће узела бројна удружења из бачкопаланачке општине међу којима су Удружење „Ревена“ из Бачке Паланке, „Сач фест“ из Нове Гајдобре, Удружење жена „Златне руке“, Удружење „Херцеговина у срцу“ као и удружења жена из Обровца и Товаришева и многи други.
Сајам завичаја је и ове године потврдио свој значај као простор сусрета традиције и будућности, место неговања корена и јачања међусобног поверења и сарадње, упућујући снажну поруку заједништва и повезивања младих у региону.
Извор: КЦ Бачка Паланка
Друштво
Веће субвенције за куповину кућа на селу
Објављено
пре 6 сати-
фебруар 9, 2026Објавио:
Клик на вести
„Не стајемо и не одустајемо – мисија оживљавања села Србије се наставља. Сјајне вести за младе – износ бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом се повећава и сада износи милион и по динара! Настављамо и са Програмом обнове Сеоских домова културе који поново постају места окупљања младих и старих, свих оних који у селу виде своју будућност. Село мора да има живот, садржај и перспективу“, рекао је Милан Кркобабић, министар за бригу о селу, након што је Влада Републике Србије у петак, 6. фебруара донела две уредбе којима су усвојени Програм доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом за 2026. годину и Програм доделе бесповратних средстава за опремање и унутрашње уређење сеоских домова на територији Републике Србије.
За програм усељавања напуштених сеоских кућа у овом тренутку опредељено је 350 милиона динара, док је за обнову и реновирање сеоских Домова културе издвојено 50 милиона динара. По оба програма ускоро се очекује расписивање јавних конкурса, а новина која ће посебно обрадовати младе који још немају свој кров над главом је да сада могу да траже куће чија је вредност до 1,5 милиона динара.

Програм доделе бесповратних средстава за куповину сеоских кућа са окућницом као и до сада намењен је паровима и појединцима до 45 година старости који желе да живе на селу и испуњавају прописане услове. Право учешћа на конкурсу имаће држављани Републике Србије без укњижене непокретности на своје име, а жељену кућу у селу сами проналазе.
Овај програм се успешно спроводи већ пет година, а до сада је додељено 4.000 сеоских кућа, у које се уселило више од 17.100 људи, међу којима је велики број деце, чиме су многа села добила нови живот.
Програм обнове сеоских домова културе односи се на јединице локалне самоуправе, које ће моћи да конкуришу за средства намењена реновирању и опремању ових важних објеката. До сада су уз помоћ овог Програма обновљена 42 сеоска Дома културе широм Србије, који су у потпуности променили свој изглед и намену, постајући савремена места окупљања, културних дешавања и друштвеног живота мештана свих генерација. Обновљени домови културе добили су нове, функционалне сале, уређене фасаде, савремену опрему и услове достојне потреба савременог живота на селу.
Мисија обнове и оживљавања села се наставља, а у наредном периоду у селима широм Србије могу да се очекују нова улагања, бољи услови и садржаје који ће допринети квалитетнијем животу и останку људи на селу.
Извор: Министарство за бригу о селу

Пријатан зимски дан, домаћа, квалитетна храна, музика и одлично расположење обележили су 64. Фестивал домаће кобасице, кулена и сланине који је одржан у недељу, 8. фебруара у Полојској шуми.
Већ на самом почетку манифестације на сваком столу могли су да се пробају домаћи сухомеснати производи, на ражњу се вртело прасе, а кувари су спремали овчији паприкаш. Они који су желели да се опробају у такмичарском делу већ око 10.00 часова почели су са предајом узорака кобасице, сланине или кулена, а ове године предато је рекордних 160 узорака. Жири у саставу Миле Ристић, Мирослав Попин и Сава Бороцки оцењивали су 84 узорка кобасице, 42 узорка кулена и 34 узорка сланине.


Домаћини су ове године били вредни, а квалитету сухомеснатих деликатеса послужила је и доста хладнија зима у односу на претходну.
-Врло смо задовољни ове године јер имамо десетак узорака више него прошле. Зима је била знатно хладнија и то се одмах одразило те имамо доста врло квалитетних узорака. Комисија је оценила најбоље и морам да кажем да је квалитет меса заиста одличан ове године, изјавио је један од организатора и члан жирија, Мирослав Попин.

Прво место за најбољу сланину на Кобасицијади 2026. однео је Василије Папић, који је и песник те је присутне развеселио песмом коју је посветио управо овој манифестацији. Најбољу кобасицу ове године направио је Петар Лазин, док је прва награда у категорији за најбољи кулен отишла у руке Александра Петровића.
Ипак, поред награда и такмичења, првобитна идеја бачкопаланачког Фестивала домаће кобасице, кулена и сланине јесте дружење, прилика да се виде стари пријатељи и подсете се неких старих успомена и наравно, стекну нове.
Јован Ђилас из Бачке Паланке традиционално учествује на Кобасицијади већ годинама уназад. Он и његови предали су узорке и понели награде за друго и треће место.

-Спремили смо доручак од наших домаћих производа, печемо прасе на ражњу и уживамо. Правимо домаће кобасице, али највише за нас, на породицу и пријатеље, тешко да ће се наћи у продаји, са осмехом каже Јован и додаје да за добро дружење са добрим људима није важан повод, важно је да се окупе и друже.
И тако је и било. Полојском шумом орила се песма, осмех и граја свих присутних уз обећање на крају да ће исто поновити и наредне године.
Д. Ј. Бујак
Najčitanije
Спортпре 8 сатиПетнаеста победа за Херцеговац
Сервисне информацијепре 9 сатиДео блока Партизан без грејања због квара
Сервисне информацијепре 10 сатиРаспоред сахрана за понедељак 9. фебруар
Хроникапре 10 сатиУ Пивницама разваљена еко чесма
Друштвопре 7 сатиОве године одличан квалитет меса
Хроникапре 9 сатиОсумњичени за злочин у Товаришеву остају иза решетака
Културапре 7 сатиПрепоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (9. фебруар)
Друштвопре 8 сатиХрамовна слава у Товаришеву









